Prelepa tema, i pridruzujem se grupi koja zali sto ne cita vise, iako je mozda u mogucnosti da posveti vremena dobroj knjizi...
Omiljeni autor mi je Frederik Forsajt, pisac politickih i ratnih romana i novela, koji me je osvojio sa svojim "Osvetnikom", a zatim redom sa "Avganistancem", "No comebacks" i drugim romanima i pricama.
Covek je u stanju da koristeci svoje obimno znanje o svetskom poretku, politici i vojnim tajnama, sklopi tako realnu pricu koja je ustvari izmisljena ali vam ostaje u podsvesti ubedjenje da se upravo to dogodilo.
Jos jedan autor mi je izuzetno drag, a to je Nik Hornbi, kojeg sam poceo da citam sasvim slucajno kao klinac, iz prostog razloga zato sto je napisao "Stadionsku grosznicu" i ja sam naivno mislio da je to huliganska knjiga o Arsenalovim navijacima. Tek kad sam je procitao, Hornbijeva knjizevna velicina me je odusevila. Kasnije se potvrdila u njegovom najboljem romanu "High Fidelity" pa sve do "Kako biti dobar" gde fenomenalno pise iz zenskog lica.
Od skorijih knjiga koje sam procitao, izdvojio bih dve knjige:
- roman koji sam dobio na poklon, u pitanju je "Van domasaja" od Elmora Leonarda, po kojoj je snimljen i film, ali naravno, kad jednom procitate knjigu, film vam se i ne gleda jer nikada nece biti tako veran kao slika koju ste stvorili dok ste citali knjigu (najklasicniji primer - "Plaza" od Aleksa Garlanda);
- "Zemlji obecani" od Hilari Dzordan - roman o americkom jugu u doba ropstva, jaka prica ispricana iz ugla svakog od glavnih junaka, stil pisanja fantastican, slike realne i surove za danasnji svet i savremena razmisljanja...