Bil Beličik - najbolji trener današnjice - deo 2

Najveća pobeda

Rani februar 2002., Lujzijana Superdoum, Nju Orleans...

Čovek za koga mnogi smatraju da je večito namršten konačno je nasmejan, njegovi igrači ga podižu i na rukama nose po terenu dok raznobojne konfete lete oko njih. Kako i ne bi bio radostan, Nju Inglans Petriotsi su osvojili svoj prvi šampionat, pri tom napravivši najveće iznenađenje u istoriji Superboula!

Samo dve nedelje ranije Petriotsi su savladali favorizovani Pitzburg u finalu AFC konferencije. Nije bilo mnogo vremena za slavlje, protivnik u Superboulu bio je Sent Luis, ekipa koja je po kladionicama bila favorizovana kao favorit za 14 poena razlike! Svako ko je pratio Ovnove iz Sent Luisa proteklih nekoliko sezona imao je razloga za optimizam. Fenomenalni napad Remsa dominirao je nad protivnicima cele sezone, a kako i ne bi kada su ga predvodili sjajni kvoterbek Kurt Vorner sa svojim pouzdanim hvatačima Holtom, Brusom i Proelom.
Međutim, nije njih Beličik označio kao glavnu opasnost po njegov tim, već je svoj fokus skoncentrisao na Maršala Folka, raninbeka, koji je bio podjednako opasan i kao trkač i kao hvatač. Pored svih tih činilo se nezaustavljivih zvezda NFL-a, Beličika je mučila i činjenica da su u susretu ove dve ekipe u regularnom delu sezone Remsi, kao gosti, dominirali nad Petriotsima i iako su zabeležili pobedu od samo 7 poena razlike, razlika je po svemu prikazanom trebala biti i veća.

Bil Beličik došao je po drugi put u svojoj karijere u Petriotse pod čudnim okolnostima. Posle sezone 1999., proglašen je za naslednika Bila Parselsa, kao trener Njujork Džetsa. Samo dan kasnije, praćen šokom svih, Beličik prelazi u velikog rivala Njujorčana, Nju Ingland Petriotse, takođe na funkciju glavnog trenera, trudeći se da konačno izađe iz senke starijeg Bila, Bila Parselsa.
Posle debakla u Klivlendu, Parselsa i Beličika ponovo su spojili Petriotsi i to 1996. godine. Parselsu je trebao defanzivni koordinator, a Beličiku nov start. Dvojac je još jednom sjajno profunkcionisao – Patriote su imale 11-5 skor u sezoni, otišle u Superboul, gde su poražene od Grin Bej Pekersa, predvođenih Bretom Favrom. No, i pored uspešne sezone, nesuglasice Parselsa i predsednika kluba Bobija Krafta postajale su sve veće. Parsels prelazi u Džetse, a za njim i Beličik, iako je za razliku od starijeg Bila oduvek imao sjajan odnos sa Kraftom. Od 1997. do 1999. godine Beličik radi u Džetsima pod Parselsom kao defanzivni koordinator, a onda se dešava već pomenuti preokret i prelazak u okolinu Bostona.

Prva sezona u Petriotsima je bila vrlo loša, tim je završio sezonu skorom 5-11, iako ga je predvodio odlični kvoterbek Dru Bledsou. Međutim, predsednik Kraft je i dalje imao ogromno poverenje u Beličika, što je on umeo da ceni.
Bledsou se povredio na startu sledeće sezone, kada je zamenjen mladim i slabo poznatim Tomom Brejdijem. Brejdi je imao lepu koledž karijeru u Mičigenu, ali nikad nije smatran ozbiljnim prospektom za NFL, te je izabran tek u 6. rundi drafta. Međutim, oduvek je bio odličan i vredan radnik, voljan da napreduje, te se brzo izborio da od 4. kvoterbeka u timu stigne do mesta prve zamene, a da po povredi startnog QBa, zaigra kao starter.
Brejdi je bio sjajan, a Beličik oduševljen njime, kao i njegovi najbliži saradnici, još iz vremena Klivlenda, Skot Pioli i Erik Manđini, kao i novi saradnici u Petriotsima, ofanzivni koordinator Čarli Vajs i defanzivni koordinator Romeo Krenel. Bledsou se oporavio sredinom sezone, a Nju Ingland je uprkos tome, nastavio predvođen Brejdijem i to do prvog mesta u diviziji i istorijske pobede protiv Oklanda u divizionoj rundi plej-ofa. U finalu konferencije je savladan i Pitzburg, a ovoga puta je Bledsou uspešno zamenio lakše povređenog Brejdija.

No, najveće iskušenje je tek dolazilo... Beličik je već imao dosta iskustva sa Superboulovima, već dva je osvojio sa Džajantsima, a jedan i izgubio sa Petriotsima. Međutim, u sva tri je bio u ulozi koordinatora, a sada je bio glavni trener i idejni vođa franšize u usponu. Kako spremiti taktiku protiv najboljeg tima lige, kako zaustaviti najboljeg igrača lige – ta su pitanje mučila Beličika, dok je u postavku odbrane uvodio nove šeme, mešajući cover 2 i cover 4, vežbajući postavke sa pet ili šest defanzivnih bekova na terenu. Jedno mu je bilo jasno – na brzinu napada Remsa mora odgovoriti brzinom sopstvene odbrane.

Meč je počeo, i to u velikom stilu za Patriote. Dok su igrači Sent Luisa na teren ulazili jedan po jedan, uživajući u reflektorima i svoj slavi najveće utakmice na svetu, igrači Nju Inglanda istrčali su kao jedan na teren. Svi zajedno, u grupi, fokusirani na samo jedno, da kao tim pobede grupu sjajnih individua.
Džef Vilkins je fild golom sa 50 jardi postigao jedine poene u prvoj četvrtini, Remsi su poveli sa 3:0. Napad Patriota je bio prilično jalov, ali onda Kurt Vorner baca loptu u ruke Taj Lou-a, koji je bio neumoljiv – presečena lopta na polovini terena, koja je vraćena do kraja – 7:3 za Nju Ingland. Do kraja poluvremena, Brejdi za Patena i to je 14:3, a početkom drugog poluvremena Vinatieri fild golom povećava na 17:3. Remsi se vraćaju u meč i sa dva tačdauna izjednačuju na 17:17, na samo minut i po do kraja meča!

Verovatno je to taj trenutak, koji je prekretnica, tačka kada ćete biti označeni ili kao pobednik ili kao gubitnik, prelomna tačka koju ćete pamtiti ceo život... Beličik će sa klupe, mirno, kako on to samo ume, gledati kako Brejdi hladne glave diriguje sjajnim drajvom Petriotsa i kako neverovatni Adam Vinatieri postiže fild gol za pobedu, pobedu koju niko, sem Beličika i njemu najodanijih nije očekivao, pobedu, koja je otvorila vrata slave...



Nastaviće se.


Autor: Vladimir Mladenov