Lombardi se vraća kući

Onaj ko ima tu privilegiju da se u ponedeljak ujutru vozi sa Miki Mausom po Diznilendu, prethodnu noć je podigao dva pehara visoko medju konfete. Prvi, najvredniji - Lombardijev, drugi kao lično priznanje, svedočenje o neizmernoj pomoći svom timu da prigrli onaj prvi. Aron Rodžers - MVP 45. Superboula, mogao je posle nedeljnog konačnog obračuna i uspešnog ishoda ponovo da povede svoj tim uzdignute glave, ovoga puta na trijumfalni povratak kući u maleni Grin Bej, kolevku američkog fudbala. U rukama je nosio mnogo više od srebrnog trofeja, nosio je duh i istoriju ekipe čije boje brani, nosio je pobednički osećaj hiljadama vernih navijača kojima je, zajedno sa svojim saigračima, priredio najveće zadovoljstvo na svetu. Šampionsko zadovoljstvo.

Grin Bej Pekersi novi su svetski šampioni. Kada vratimo film par meseci unazad i sagledamo celokupnu sliku, ne možemo reći da nije zasluženo. Ono što je njihov protivnik iz nedeljnog finala učinio pre pet godina, sada su uspeli da ponove igrači tima iz Viskonsina. Njihov uspeh još je veći kada se zna koliko su truda, upornosti i želje uložili kada je bilo teško, a ove šampionske sezone mnogo je takvih trenutaka bilo u svlačionici Sireva. Bajka je trajala sve dok na enormnom video bimu teksaškog stadiona nije ispisano ime novih prvaka. Tada smo svi shvatili šta je realnost, ona realnost koja je, tako snažna, tokom sezone vremenom polako prerastala u košmar.

Sa prvim ispucavanjem Meta Krozbija i desetinama hiljada bliceva sa tribina, počelo je 45. finale Nacionalne fudbalske lige, epski susret ljutih rivala i fudbalskih giganata - Grin Bej Pekersa i Pitsburg Stilersa. Sa jedne strane, ekipa sa najviše titula u istoriji, a sa druge ona koja poseduje najviše pehara iz Superboul ere. Dalja najava nije ni bila potrebna, sve je mirisalo na spektakl. Počelo je kao iz snova za Pekerse. Posle prvog tačdauna koji je postigao Džordi Nelson na dodavanje Rodžersa, kvoterbek Pitsburga Ben Rotlisberger poklonio je svojim protivnicima drugi – bacio je očajan pas pravo u ruke sejftiju Niku Kolinsu i već u prvoj četvrtini bilo je 14-0. A kada su Pekersi poveli sa 18 poena razlike pred kraj prvog poluvremena, malo ko je pomislio da indisponirani Stilersi mogu da se vrate u meč. Nadu je do poluvremena (tj. do očajnog nastupa grupe Blek Ajd Pis) svojim fanovima bar malo vratio Rotlisberger koji je pronašao iskusnog hvatača Hajnsa Vorda i smanjio razliku na kako-tako podnošljivu i dostižnu.

Drugo poluvreme počelo je u znaku straha ekipe Grin Beja od mogućeg preokreta, pre svega zbog povreda dva ključna igrača, hvatača Donalda Drajvera i kornerbeka Čarlsa Vudsona, pa su malo šta dobro radili na terenu. Stilersi kao iskusna ekipa, sa trećim učešćem u Superboulu u poslednjih šest godina, krenuli su na sve ili ništa i počeli da melju protivnika. Stigao je i tačdaun od strane trkača Rašada Mendenhola za -4, a onda i prvi sek na utakmici, Džejmsa Herisona nad Aronom Rodžersom, koji je značio posed lopte za Pitsburg i priliku za prvo vođstvo Čeličnih na meču. Kako se prednost Pekersa topila, tako je i tim iz Pensilvanije samouvereno napredovao po terenu i približavao se protivničkoj endzoni. I onda dolazimo do možda ključnog trenutka, do momenta kada maestralni lajnbeker Grin Beja Klej Metjuz forsira fambl iz ruku Mendenhola na liniji od 33 jarde ispred gola Pekersa, lopta pada na zemlju a Pitsburg gubi posed, gubi napad i gubi momentum koji je mogao da ih ponese do totalnog preokreta. Greg Dženings uz Rodžersovu asistenciju ponovo vraća svoj tim na razliku sa poluvremena, međutim, u narodu se kaze da ništa nije gotovo dok korpulentna operska diva ne otpeva svoje. A to je u nedelju bio Ben Rotlisberger, koji još jednom vraća svoj tim u igru, prvo tačdaun dodavanjem za Majka Volasa, a odmah zatim i konverzijom za dva poena, na svega fild gol zaostatka. A kada je malo potom Krozbi svojim fild golom primorao Pitsburg da mora postići tačdaun u poslednja dva minuta kako bi osvojio sedmi prsten u svojoj klupskoj istoriji, situacija nas je naterala da izgovorimo reč deža-vu i vratimo film dve godine unazad, kada su Stilersi u poslednjem napadu na utakmici, u poslednjem minutu oteli titulu Arizona Kardinalsima. Počele su u glavama navijača da se vrte reči legendarne pesme Fila Kolinsa, koja je ispratila igrače Pitsburga iz svlačionice na teren. I zaista se osećao dolazak nečega posebnog u vazduhu u tim odsudnim trenucima, osećao se još jedan povratak čelične i talične ekipe, još jedno sportsko čudo na pomolu. Međutim, ovoga puta sreća je ostala na strani Grin Beja, Pitsburg nije uspeo da ponovi spektakl o kojem će se pričati. Poslednjim nekompletiranim pokušajem Rotlisbergera, počelo je ogromno slavlje navijača i igrača novih šampiona, Grin Bej Pekersa, koje je trajalo dugo u hladnoj teksaškoj noći, i još hladnijem Viskonsinu, koji je posle trinaest godina dočekao povratak srebrnog pehara u svoju kolevku.

Lombardi se vratio kući, i to na najlepši mogući način, kao u najlepšoj bajci. Uprkos svim problemima, pobedu su odneli ne samo sportski, već ljudski kvaliteti družine koja sa vrha ponosno kaže ostatku lige: “Ovu igru igrate da bi postali svetski šampioni. Mi to od danas jesmo.“



Tekst: Mihailo Kasalica