Došao je i taj dugo iščekivani dan. Dan za koji žive svi poklonici ovog sporta u svetu, najveći nezvanični praznik severne Amerike, dan kada taj kontinet stoji – Superboul Nedelja. Na ovaj dan, koji se odavno smatra nacionalnim praznikom SAD, konzumiraju se rekordne količine hrane i pića, više od polovine žitelja Amerike će dan provesti ispred malog ekrana prateći najgledaniji događaj u istoriji američke televizije – „Super Bowl“, finalnu utakmicu Nacionalne fudbalske lige.

Sve je počelo sredinom ’60-ih godina kada je do tada po kvalitetu neprikosnovena Nacionalna fudbalska liga (NFL) dobila ozbiljnog konkurenta u tek stvorenoj Američkoj fudbalskoj ligi (AFL). Za kratko vreme AFL ekipe su privukle velik broj navijača drugačijim pristupom igri. Nije se igralo na sigurno, dugim napadima sa puno trčanja kao u NFL-u, već su navijači mogli da vide duge pasove, hazarderske akcije, neočekivane preokrete, sve to uklopljeno sa, za to vreme novim „funky“ imidžom igrača – dugim kosama, afro frizurama, brkovima, šarenim odelima... Videvši da ovu konkurenciju neće lako ukloniti predstavnici Nacionalne fudbalske lige su započeli pregovore o spajanju ova dva takmičenja. 1966. godine donešena je odluka da se na kraju sezone odigra finale „Svetskog prvenstva“ između šampiona dve lige. Po uzoru na koledž „bowl“ utakmice, jedan od osnivača AFL-a, tadašnji vlasnik Kanzas Siti Čifsa, Lamar Hant je predložio ime „Super Bowl“. I tako je nezvanično nazivano ovo „svetsko finale“ sve do 1970. godine kada je došlo do konačnog ujedinjenja dve lige i kada je ime Superboul usvojeno kao zvanično.

Nakon ubedljivih pobeda Grin Bej Pekersa, predstavnika NFL-a, u prva dva Supeboula, mnogi vlasnici timova su se brinuli za budućnost fuzionisanja dve lige. I tada, pred Superboul III, je stiglo „obećanje“ – priča koju i dan danas ljubitelji ovog sporta prepričavaju širom sveta. Kvoterbek Nju Jork Džetsa, predstavnika AFL-a, Džo Nejmet je tri dana pred utakmicu garantovao pobedu nad velikim favoritom, ekipom iz NFL-a, Baltimor Koltsima koja je te sezone zabeležila samo jedan poraz uz 16 pobeda. Nejmet je odigrao utakmicu svog života vodeći svoj tim do titule i tako napravivši, i danas mnogi smatraju, najveće iznenađenje u istoriji Superboula. Ova pobeda Džetsa i pobeda Kanzas Sitija naredne sezone je učvrstila dogovor o spajanju dve lige i to se i desilo 1970. godine. Te godine je trofej namenjen pobedniku Superboula dobio ime Lombardi trofej po preminulom treneru Grin Beja – osvajaču prve dve šampionske titule.

Tokom godina Superboul je postao mesto gde se rađaju legende i priče koje će trajati večno. U Superboulu VII ekipa Majami Dolfinsa je pobedom krunisala savršenu sezonu – zabeleživši sve pobede, bez ijednog poraza, ostvarenje koje posle njih nije pošlo za rukom nijednoj ekipi. Svaka dekada je imala svoje heroje i gubitnike ’70-te su obeležili nepobedivi Pitsburg Stilersi predvođeni kvoterbekom Terijem Bredšouom i surovom odbranom nazvanom „čelična zavesa“, do četiri titule ali i nesrećni Vikinzi iz Minesote koji su za samo osam godina uspeli da izgube četiri puta u Superboulu i od tada se nisu vraćali u veliko finale. ’80-ih su po mnogima dva najbolja igrača svih vremena kvoterbek Džo Montana i hvatač Džeri Rajs harali ligom sa svojim San Francisko 49ersima donevši četiri titule u grad na zapadnoj obali. ’90-ete su obeležili legendarni kvoterbekovi koji su svojim timovima donosili šampionsko prstenje u tom periodu: Troj Aikman (Dalas Kaubojs) sa svojim timom prepunim zvezda na svim pozicijama, zatim naslednik Džo Montane, Stiv Jang (San Francisko), Bret Farv koji je svom Grin Beju doneo titulu nakon trideset godina i Džon Elvej koji je čekao punu deceniju da nakon izgubljena tri Superboula (’87, ’88 i ’90 god.) skine oznaku gubitnika sa sebe i u penziju ode sa dva šampionska prstena (’98 i ’99). Ipak, ovu deceniju su obeležili Bafalo Bilsi, ekipa koja je uspela da početkom devedesetih izgubi čak četiri finala uzastopno. Tu etiketu gubitnika nose i dan danas jer nakon tog niza više nisu bili ni blizu povratka na veliku scenu. Prelazak u novi milenijum je obeležio srceparajući poraz Titana iz Tenesija protiv St. Luis Remsa u Superboulu XXXIV. Sa tačdaunom zaostatka, bez tajm-auta i šest sekundi do kraja meča Tenesi je stigao na 10 jardi od end zone protivnika – imali su samo jednu šansu... Pas kvoterbeka Stiv Meknera ka hvataču Kevinu Dajsonu je bio dobar i činilo se da je produžetak neminovan ali niotkuda se pojavio odbrambeni igrač Remsa i oborio Dajsona. Ispruživši se u očaju da dostigne gol oboren je na jedan jard od zone protivnika i tužno gledao kako ističu poslednje sekunde utamice (slika na vrhu)... Mnogi smatraju ovo za najtužniji trenutak u istoriji Superboula.

U prvoj deceniji 21. veka rodila se jedna nova dinastija i vratila jedna stara. Ekipa Nju Ingland Patriotsa je niotkuda stigla na sam vrh i predvođena, po mnogima, najboljim tandemom ikada – maestralnim trenerom Bil Beličikom i njegovim generalom na terenu – uvek savršeno smirenim kvoterbekom Tomom Brejdijem osvojila tri prstena za samo četiri sezone. Ipak, najveći pečat su ostavili porazom – u Superboulu XLII su protiv autsajdera, Nju Jork Džajantsa jurili savršenstvo. Nakon 16 – 0 u regularnom delu sezone i još dve pobede na putu ka finalu, bili su na korak od ponavljanja uspeha ekipe Majamija iz sezone 1972. Tvrda ekipa iz Nju Jorka je imala drugačije namere i jakom odbranom je stigla do svoje šanse svega dva minuta pre kraja meča. Mladi kvoterbek Ilaj Mening je poveo svoju ekipu niz teren ka golu Patriota i ono što će ostati zauvek zapamćeno je pas koji je prelomio utakmicu. Okružen igračima odbrane Nju Inglanda koji su se, srušivši njegove čuvare, ustremili na obaranje bacio je očajnički pas niz teren ka jednom anonimnom hvataču – taj momak, Dejvid Tajri je verovatno skočio više nego ikada u životu i dograbivši loptu visoko iznad glave, pritiskajući je uz svoju kacigu u padu kompletirao pas za 37 jardi pod pritiskom odbrambenih igrača. U sledećem napadu Mening je bacio pas za pobednički tačdaun. To hvatanje nazvano kasnije „The Helmet“ je upisalo Tajrija u istoriju ove igre, i iako se nakon par sezona povukao posle samo šest godina u ligi ostaće upamćen zauvek.

Dinastija koja se vratila će nastaviti svoj pohod danas ka novoj tituli, Pitsburg Stilersi – najtrofejnija ekipa u Superboul eri sa šest trofeja ima priliku da osvoji treću titulu u poslednjih pet sezona i time se približi svojim prethodnicima iz ’70-ih. U tome će pokušati da ih spreče Grin Bej Pekersi, najtrofejnija ekipa svih vremena (12 titula ukupno) sa svojom mladim, perspektivnim timom, predvođenim odličnim kvoterbekom Aronom Rodžersom koji ima nameru da se odomaći u Superboulu u narednim godinama. Da li trofej ide na hladni sever u maleni Grin Bej ili se posle dve godine odsustva vraća na ušće tri reke u Pensilvaniju pogledajte noćas u 00:30h po našem vremenu kada počinje SUPER BOWL XLV