Kada se u sportskim krugovima pomene svima dobro poznato prezime Runi, većina pomisli na zvezdu fudbalskog kluba Mančester Junajted. Ne i ljubitelji onog drugog fudbala, američkog. Prezime Runi predstavlja najuspešniju porodicu u svetu jajaste lopte, porodicu koja sa ponosom već osmu deceniju vodi najuspešniju ekipu u istoriji NFL-a, ekipu Pitsburg Stilersa. A najzaslužniji za to jeste osnivač franšize i jedan od pionira američkog sporta, gospodin Artur “Poglavica” Runi. Njegov nadimak govori sve, a istorija govori mnogo, stoga krenimo od samog početka.

Ceo svoj životni vek, od rođenja 1901. pa sve do smrti 1988. godine, Art je proveo na istom mestu, u severnom delu Pitsburga, u predgrađu koje se nalazilo tik uz legendarni stadion “Tri Reke”. Sin irskih imigranata, dokazani bokser, državni prvak u srednjoj kategoriji i član olimpijske reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država, a potom i perspektivni bejzbol igrač, Runi odbija niz fakultetskih stipendija tražeći isključivo univerzitet koji ima fudbalski tim. Nalazi ga u Notr Damu, gde završava studije i 1933. godine osniva tim američkog fudbala pod imenom Pitsburg Pirati, pozajmljujući ime od lokalne bejzbol ekipe. Iste godine, kao poklon za prvi rođendan svom najstarijem sinu Denu, Art uplaćuje iznos od 2.500 dolara Nacionalnoj fudbalskoj ligi i Pirati postaju peti profesionalni tim u Americi, odmah posle Kardinalsa, Pekersa, Bersa i Džajantsa. Prva decenija bila je izuzetno teška, tim je bio preslab za već iskusne profesionalne klubove, a posle sedam godina Pirati postaju Čelični. Promenom imena dobijaju, bar na kratko, prepoznatljivost i odmah beleže prvu sezonu sa više pobeda nego poraza. Ratne godine donose još veće probleme. Veliki broj profesionalnih sportista odlazio je u vojnu službu, tako da nije ni bilo uslova za održavanje takmičenja, pa se pribegavalo fuzijama. U jednoj takvoj 1943. godine Pitsburg sa Filadelfija Iglsima osniva kombinovanu ekipu pod nazivom Stiglsi koja se nije proslavila, a sledeće sezone sa Čikago Kardinalsima mešoviti tim koji je bio jedan od najgorih ekipa ikada, završivši sezonu bez ijedne pobede. Ni posle rata Runijevom timu nisu procvetale ruže. U senci bejzbol tima, iskra uspeha dolazi tek 1947. godine u obliku premijernog učešća u plejofu, koje će ujedno biti prvo i jedino u narednih 25 godina! Kako i ne bi kada su napravljene velike greške na sportskom planu – 1955. raskidaju ugovor sa igračem koji će kasnije postati jedan od najboljih kvoterbekova svih vremena i odvesti svoj tim Baltimor Koltse do šampionske titule – Džoni Unitasom, a deset godina kasnije, 1965. trejduju svoj pik prve runde Čikagu koji bira legendarnog Dika Butkusa.

Godina 1969. može se smatrati kao prelomna tačka za ekipu Stilersa, jer te godine Art za glavnog trenera dovodi Čak Nola, čoveka koji je za tako malo vremena stvorio imperiju, zbog čije se ekipe i piše oivaj tekst. Napravio je “Čeličnu zavesu”, čuvenu četvorku defanzivnih lajnmena, koja je u sastavu Džo Grin, El Si Grinvud, Erni Holms i Dvajt Vajt u deceniji svog terorisanja protivničkih kvoterbekova prikupila 250 sekova! Tako ubitačna odbrana dozvolila je napadu Stilersa da forsira jaku igru trčanjem, uz napredovanje perspektivnog kvoterbeka (izabranog te godine kao prvi pik drafta) Terija Bredšoua. Fenomenalni draftovi, koji su kontinuirano sledili sve do 1974. godine, oformili su ekipu za strahopoštovanje, a kao nagrada za sav Nolov rad i Runijevu upornost, konačno, posle više od 40 godina čekanja, stigao je 9. Superboul, stigao je Lombardijev pehar. Pobeđena je Minesota i slavlje je moglo da počne. A do sledećeg nije trebalo da prođe mnogo vremena. U još jednoj sezoni čiji je uspeh diktirala ubitačna odbrana i po koje trčanje u napadu, Stilersi su iskoristili priliku i odbranili titulu pobedom nad Dalasom u 10. Superboulu, zahvaljujući presečenoj lopti Pitsburgovog sejftija Glena Edvardsa u end zoni, u poslednjem pokušaju Kaubojsa da pobede.

A kada je konačno Teri Bredšou postao elitan kvoterbek, nije više bilo kvalitetnijeg dela tima – Pitsburg je kompletno bio tempirana fudbalska bomba koja je eksplodirala još dva puta. U 13. Superboulu ponovo je žrtva bio nesrećni Dalas, a godinu dana kasnije, 14. Superboul je osvojen pobedom nad Los Anđeles Remsima. Ta 4 šampionska prstena, osvojena u razmaku od samo 6 godina, stvorila su večnu legendu o dinastiji iz grada čelika. Navijači crno-žutih danas su poznati kao jedni od najvernijih, najbučnijih i najbrojnijih širom zemlje. Sigurno je da je tome u mnogome doprinela šampionska decenija Stilersa.

Međutim, kako ništa ne traje večno, tako nisu trajali ni igrači do nedavno zaslužni za uspehe Pitsburga. Povrede su počele da ometaju ambiciozne planove, i Čak Nol nikada više nije uspeo da približi svoj tim toliko željenom prstenu namenjenom za palac leve ruke gospodina Runija. 1992. godine najtrofejniji trener u istoriji NFL-a zamenjen je mladim defanzivnim koordinatorom Bilom Kauerom, koji je odmah preporodio tim i u prvih šest sezona konstantno vodio ekipu u plejof, jednom čak i do Superboula, tridesetog po redu, gde im se Dalas koliko toliko osvetio za prethodna dva poraza. Kauer je oživeo nekada slavnu defanzivu koja je ponela novi nadimak – “Blicburg”, zbog konstantnog i jakog pritiska na napad protivnika. I konačno, ne Artova, ali za utehu leva ruka njegovog unuka koji nosi dedino ime, bila je cela popunjena prstenovima posle 40. Superboula i dominantne pobede nad Sijetl Sihouksima, posle maestralno odigranog plejofa, u koji su ušli kao poslednje kotirana ekipa u konferenciji, i redom pobedili tri prvoplasirane da bi se našli u velikom finalu.

Svoje trenersko mesto, posle petnaest veoma uspešnih sezona i šampionske titule, Bil Kauer prepustio je perspektivnom Majku Tomlinu, koji nije dugo morao da čeka svojih pet minuta slave. U 43. Superboulu, jak i prepoznatljiv defanzivni Pitsburg, predvođen “kopijama” slavne generacije iz sedamdesetih godina, ipak je morao na kraju sve svoje nade da položi u napad i kvoterbeka Bena Rotlisbergera, koji je herojskim drajvom u poslednjem minutu pružio to zadovoljstvo svojim vlasnicima da počnu sa nizanjem prstenja i na drugoj ruci.

U nedelju, Pitsburg Stilersi imaju šansu da još više učvrste status najbolje ekipe u profesionalnom fudbalu, kada se za svoj sedmi pehar budu borili sa ekipom Grin Bej Pekersa. Sa duhom koji je legendarni Art Runi uneo u pensilvanijski industrijski grad sa početka dvadesetog veka, i uspešnim nastavljanjem njegovih ideja od strane sinova Dena i Arta Drugog, Stilersi deluju nesalomivo, nezaustavljivo. Baš kao znak za karbonsku leguru na desnoj strani njihovih kaciga.



Tekst: Mihailo Kasalica