Tog 26. aprila 2003. godine nije bilo potrebno dugo vremena sejftiju Troju Polamaluu od kako je njegov saigrač sa koledža USC Karson Palmer izabran kao prvi pik da čuje svoje ime od komesara. Sa 16. pozicije, njegove usluge rezervisali su Pitsburg Stilersi.

Njegovu sudbinu u karijeri u mnogome je odredio tada vladajući MVP 37. Superboula, takođe sejfti Dekster Dzekson. Naime, Stilersi su imali načelan dogovor sa Džeksonom o potpisivanju ugovora, u slučaju kojeg bi u prvoj rundi drafta potražili neko drugo rešenje. Međutim, u poslednjem trenutku Džekson gazi datu reč i odlazi u Arizona Kardinalse, ekipu kojoj je očajnički trebao kvalitetan igrač na toj poziciji, a koja je sticajem okolnosti imala dva uzastopna pika odmah posle Stilersa. I da Dekster Džekson nije uneo svu tu pometnju, priča bi očigledno otišla sasvim drugim putem. Koliko je Polamalu posle propalog posla trebao Pitsburgu, svedoči i činjenica da su trejdovali pika prve, treće i šeste runde samo da bi se sa 27. popeli jedanaest mesta i izabrali svog budućeg lidera.

I kada je posao konačno završen, breme rizika tog trejda nije dugo trajalo. Već u prvoj sezoni, kao zamena veteranu Majku Loganu, Polamalu nagoveštava da neće biti propala investicija. Sledeće godine postaje starter i opravdava poverenje svog defanzivnog koordinatora, legendarnog Dika Leboua. Baš njegova genijalnost i inovativnost u strategiji pružaju Polamaluu beskrajne mogućnosti da se istakne velikim potezima, posebno onda kada je najpotrebnije. Zahvaljujući mnogobrojnim momentima te vrste, Troj vrlo brzo prerasta u pravog vođu i lidera na terenu, koji svojim primerom vuče ostatak odbrane na još bolji performans. U svojoj trećoj sezoni, vodi tim u plejof sa šeste, poslednjeplasirane pozicije koja je dovoljna za doigravanje. Pitsburg tada ulazi u NFL istoriju: postaje prvi tim koji pobeđuje redom u gostima tri prvoplasirane ekipe, prvi tim koji kao poslednjeplasirani u plejofu osvaja konferencijsku titulu, a samim tim i prvi takav koji osvaja šampionsku titulu. Svime prikazanim, pored prstena, Polamalu biva nagrađen od strane tima i sa novim ugovorom koji ga sasvim zasluženo čini najplaćenijim sejftijem u celoj ligi. Međutim, povreda ga ometa da opravda novi ugovor, i u naredne dve sezone propušta osam mečeva. Vraća se u pravo vreme, u sezonu 2008/09. Postavlja lični rekord u presečenim (7) i odbijenim (17) pasevima, a još više eksplodira u plejofu, gde svojim tačdaunom treći put u sezoni baca na kolena večite rivale Baltimor Rejvense i šalje svoj tim u Tampu na megdan Kardinalsima, protiv kojih osvaja svoj drugi (Pitsburgov šesti) šampionski prsten. Njegova nova povreda sledeće godine, i učešće u tek pet utakmica, gasi Stilersima svaku nadu da mogu da odbrane titulu. Bez njegovog prisustva, i plejof postaje misaona imenica. Ove godine, čovek koji korene vuče iz Samoe, malene pacifičke države, ponovo vuče svoj tim sve do završne predstave, 45. Superboula koji je pred nama. Danas, u njegove ruke stiže nagrada za najboljeg defanzivnog igrača lige, koja je pravi podsticaj da u nedelju učini sve u cilju još jednog dizanja Lombardijevog trofeja, kada već šampionski kačket ne može tako lako da se nađe na njegovoj glavi zbog prepoznatljive frizure po kojoj ga lako prepoznajemo dole na terenu.

Kakav god bude bio ishod u nedeljnom teksaškom obračunu, Polamalu je već odavno legenda zapadne Pensilvanije i svih mahača žutih peškira. Poznat na ovim prostorima i po tome što je 2007. godine promenio veru, prešavši iz katoličke u pravoslavnu, Troj Polamalu ni posle osam godina nije promenio svoju frizuru, kao ni igru koja ga iz nedelje u nedelju svrstava u red budućeg člana Kuće slavnih.

Tekst: Mihailo Kasalica