Vinsent Tomas Lombardi je verovatno najbolji fudbalski trener svih vremena i nalazi se na samom vrhu liste trenerskih legendi, bez obzira na sport. Njegova sposobnost da uči, motiviše i inspiriše svoje igrače pretvorila je Grin Bej Pekerse u najdominantniji NFL tim ’60-ih i dovela ih do pet titula u sedam sezona. Bio je legendarni vođa čije reči i dalje žive i čiji trenerski stil je poštovan u NFL-u. Simbol tog poštovanja je Superboul trofej koji nosi njegovo ime.

Kada je imenovan za glavnog trenera i generalnog menadžera Grin Bej Pekersa 1959. god. Lombardi je dao na znanje da nikada nije bio član gubitničke ekipe. Obećao je nastavak te tradicije. Bile su to teške reči uzimajući u obzir da je preuzeo tim za podsmeh, franšizu koja je upravo završila 1-10-1, svoju devetu gubitničku sezonu u jedanaest godina.

Njegove reči su bile vizionarske. Ne samo da je zaustavio gubitnički niz – Pekersi su prvu Lombardijevu sezonu završili 7 – 5 i uskoro, maleni Grin Bej je bio poznat kao Titletown, USA. U središtu pet šampionskih sezona u sedam godina bio je Lombardi, starešina koji je zahtevao perfekciju istovremeno priznavajući da je savršenstvo nedostižno. Stalna težnja ka istom je ono što je usadio u svoje igrače.

Negde usput, Lombardi je postao mitološka figura. Zapamćen je po jednoj izreci skoro isto kao i po stvaranju Pekers dinastije. Rečenica: „Pobeda nije sve u životu, ona je jedina stvar“ je postala sinonim imena Vins Lombardi. Njegovi igrači su shvatili poentu. U Lombardijevih devet sezona Pekersi su ostvarili skor od 98-30-4, uključujući 9-1 u postsezoni. Medju pet titula je bio niz od tri uzastopne od 1965-67. Od tada nijedan tim nije ponovio taj uspeh. „On je uvek postavljao najviši cilj“ govorio je kvoterbek Bart Star.

Trenersku karijeru započeo je1939. god. kada je postao pomoćni trener u St. Cecilia, maloj katoličkoj srednjoj školi u Inglvudu, New Jersey. Lombardi je promovisan u glavnog trenera 1942. odvevši ekipu do niza od 32 utakmice bez poraza, uključujući niz od 25 uzastopnih pobeda. Predavao je i latinski, fiziku i hemiju u istoj školi. Na koledž koji je pohađao, Fordham, vratio se kao pomoćni trener 1947. i ostao dve sezone. Tada su njegovi trenerski ciljevi bili skromni, želeo je samo da postane glavni trener Fordham koledža. Ali kada 1949. nije izabran na tu poziciju otišao je uzvodno uz Hudson, na West Point koledž. Na Army-ju je proveo 5 godina kao asistent Red Blaiku. Po svom priznanju Blaik je imao najveći uticaj na njegovu trenersku karijeru. Najvažniju lekciju koju je naučio bila je važnost pripreme. Od njega je takođe naučio vrednost jednostavnosti. Meč planovi i terminologija su svedeni na minimum.

Njegova trenerska karijera u NFL-u počela je 1954. kada je postao pomoćni trener napada Nju Jork Džajantsa. Sa Lombardijevim ofanzivnim dijagramima koji su napade koncentrisali na talentovanog raning beka Frenk Giforda, Džajantsi su osvojili titulu 1956. Dve godine kasnije izgubili su šampionat od Baltimor Koltsa, u prvom produžetku ikada igranom u NFL finalima. Lombardi, koji je pre početka sezone 1958. odbio mesto glavnog trenera Filadelfija Iglsa, nije mogao da kaže ne Grin Bej Pekersima koji su mu početkom 1959. ponudili mesto glavnog trenera i generalnog menadžera. U svojoj drugoj sezoni (1960), Pekersi su osvojili Zapadnu konferenciju sa skorom 8-4, ali su poraženi upravo od Iglsa u finalnom meču 17-13. Nakon toga, Lombardi je izjavio da njegov tim nikada više neće izgubiti meč za titulu. Bio je u pravu. Pekersi su osvojili titule naredne dve godine, i nakon osvajanja drugog mesta na zapadu 1963. i 1964. počeli su svoj niz od tri uzastopne šampionske sezone. Titule 1961. i 1962. (37-0 i 16-7) su bile posebne za Lombardija jer su došle protiv bivšeg poslodavca - Džajantsa. U finalu 1965. Pekersi su zadržali Džima Brauna na 50 jardi i stigli do pobede od 23-12 nad Klivlend Braunsima. Tada su usledile ubedljive pobede nad Kanzas siti Čifsima od 35-10 i Ouklend Rejdersima od 33-14, u prva dva Superboula.

Ipak utakmica po kojoj je Lombardi ostao najupamćeniji je legendarni „Ice Bowl“ – finale konferencije 1967. u kom su Grin Bej Pekersi dočekali Dalas Kaubojse poslednjeg dana u godini na -25 stepeni celzijusa. Sa 16 sekundi do kraja utakmice i sa 3 poena zaostatka, Pekersi su zatražili poslednji tajm aut na jedan jard od end zone Dalasa. Kvoterbek Bart Star je prišao Lombardiju pitajući ga koju akciju da pozove. Lombardi mu je odgovorio „Odigraj bilo šta, i da bežimo do đavola odavde!“ Kada ga je pomoćni trener upitao koju će akciju Star da odigra, Lombardi je odgovorio „Proklet sam ako znam.“ Čuveni kvoterbek je izveo neplaniranu „sneak“ akciju i odveo svoju ekipu u superboul.

Nakon pobede u superboulu nad Rejdersima, Lombardi je najavio povlačenje sa trenerskog mesta i ostanak na poziciji generalnog menadžera. Usled dosade kancelarijskim poslom i nakon prisustvovanja prvoj gubitničkoj sezoni Pekersa od kada je on tu (6-7-1) 1968. Lombardi je napustio Pekerse da bi postao trener, generalni menadžer i manjinski vlasnik Vašington Redskinsa. Ponovo suočen sa misijom uskrsnuća višegodišnjih gubitnika, Lombardi je ostvario uspeh. Redskinsi su ostvarili 7-5-2 1969. završavajući prvu pobedničku sezonu u 14 godina. Lombardi ipak nije stigao da završi svoju misiju.

3. Septembra 1970, pred sam početak sezone je preminuo. Imao je 57 godina. Lombardijeva legenda i danas, tri decenije nakon smrti, sija punim sjajem kao i tada kada je bio na čelu dinastije Pekersa . Znao je šta je potrebno za uspeh. "Razlika između ljudi," Lombardi je govorio, "je u energiji, u jakoj volji, u postavljenom cilju i nepokolebljivoj odlučnosti." A malo njih je imalo jaču odlučnost od trenera kojeg mnogi smatraju najvećim ikada.

Trofej koji se dodeljuje pobedniku Superboula je odmah nakon njegove smrti preimenovan u Vins Lombardi trofej. Prvi tim koji je osvojio ovaj pehar bili su Baltimor Koltsi. Vins Lombardi je primljen u kuću slavnih 1971 godine.