Za svaki NFL tim, kruna uspešne sezone jesu dve nedelje spremanja za događaj godine – Superboul. To je i vreme kada se osvrnemo preko ramena da bacimo pogled na tok sezone, prisetimo kako je tekla i da li je opravdala navijačka očekivanja. I koliko god različitih mišljenja postojalo, svi će se složiti u konstataciji da je bila posebna, drugačija od ostalih.

Tako je i sa ovom iz 2010. godine. Nagađanja sa kraja leta morala su počasno mesto da ustupe još uvek aktuelnim šampionima, ekipi Nju Orleans Seintsa, predvodjenim fantastičnim Dru Brisom. Odmah iza njih, u red teških favorita svrstan je i domaćin predstojećeg Superboula, ekipa Dalas Kaubojs - kritika je presudila da je to konačno tim koji može ući u istoriju kao prvi učesnik velikog najvažnije utakmice u svojstvu njenog domaćina. Ipak, u struci su se ipak najveće simpatije gajile prema ekipi sa legendarnog Lembou Filda - timu Grin Bej Pekersa. Sportska priča njihovog predvodnika Arona Rodžersa, u kombinaciji sa njegovom maestralnom igrom i jednom od najboljih odbrana lige, dale su za pravo analitičarima da ih ubace u pul favorita za osvajanje NFC divizije i put u Arlington, u Teksas.

Sa druge strane, u AFC konferenciji, glavna tema drugu godinu za redom bili su Njujork Džetsi, zbog sastavljanja zvučne ekipe sa dokazanim i iskusnim veteranima, koje je na jedno mesto okupilo skidanje seleri kepa za 2010. godinu. Pored standardnog pikiranja Meningovih Indijanapolis Koltsa, tražio se još neki favorit, ali teško ga je bilo naći. Neko će reći: A Pitsburg? Nju Ingland? Baltimor? Svaka od ovih ekipa je imala svoje probleme koji su ih udaljili od jezgra predsezonskih priča oko slave i uspeha. Pitsbur je trebalo da odigra prva 4 meča bez suspendovanog Bena Rotlisbergera, Nju Ingland je dovođenjem ogromnog broja mladih igrača ulagao u budućnost i nije se očekivao bilo kakav uspeh, dok je Baltimor morao da sklopi toliko sitnih delova da bi se svi uverili da su spremni i sposobni da idu do kraja.

I pod svim tim predviđanjima, krenulo je. Odmah je otpisan domaćin Superboula, koji je šokirao fudbalski svet skorom na polovini sezone od 1-7. Šampioni i Indijanapolis su igrali toplo-hladno, Pitsburg iznenadio oslabljen i doneo Benu na tacni skor od 3-1 koji je on znao da dalje iskoristi, Baltimor ih je uspešno pratio do poslednjeg kola u nadi da će preuzeti prvo mesto, dok se u istočnoj diviziji Američke fudbalske konferencije vodio pravi egal izmedju Njujorka i složićete se, najvećeg iznenađenja regularnog dela sezone Nju Inglanda – oba tima su imala skor od 9-2 pred dominantnu pobedu Patriota u drugom međusobnom duelu. Patriote su na kraju imali najbolji skor u celoj ligi (14-2) i zaslužili prednost domaćeg terena, dok je tu privilegiju u NFC-ju imala ekipa Atlante (13-3), takođe iznenađenje regularnog dela.

Kao prijatna iznenađenja, šampioni svojih divizija a samim tim i učesnici plejofa pojavili su se još i Kanzas Siti, Čikago i Filadelfija - predvođena preporođenim Majkl Vikom. Tu se zahvaljujući specifičnim i često nepravednim NFL pravilima našla po prvi put u istoriji takmičenja i ekipa sa negativnim skorom – Sijetl Sihouksi (7-9), koji su u uvodnoj utakmici razigravanja skinuli krunu šampionima i raspršili im snove o odbrani titule.

No, posvetimo sada pažnju našim finalistima i njihovom putu za Teksas i velelepni Kaubojs Stadion.

Pitsburg je na kraju regularnog dela sezone ipak bio šampion svoje divizije, iako je tim Baltimora imao isti skor (12-4), što je Stilersima omogućilo pauzu i odmor u prvoj nedelji play-offa. A kada je Baltimor pobedio Kanzas Siti, nema ljubitelja američkog fudbala koji se nije radovao onome što sledi – veliki derbi divizijskih rivala gde uvek sitnice odlučuju. Ni ovoga puta nije bilo drugačije. Prvo poluvreme Stilersi su bili na kolenima, u minusu od 14 poena, da bi se majstorski vratili na nulu već u trećoj četvrtini. I u poslednja dva minuta utakmice, na scenu stupa čovek koji to najbolje radi – Ben Rotlisberger. Vodi svoj tim u pobednički drajv, u gotovo bezizlaznoj situaciji na trećem pokušaju za 19 jardi pronalazi hvatača, rukija Brauna, za ključni momenat utakmice – pas za 58 jardi i samim tim vodi ekipu na poslednju prepreku pred Superboul. A na toj prepreci čekaju ih razulareni Njujork Džetsi, koji samouvereno trče ka cilju, a u tom trku iza sebe tek što su ostavili Nju Ingland, spremni za novi izazov. U tom finalu Američke fudbalske konferencije, preslikana slika sa prethodnog meča Čeličnih, samo što ovaj put oni idu na poluvreme sa ogromnom prednošću od čak 24 razlike. Poslednji trzaj očajnih Džetsa ne uspeva, i ekipa Pitsburga rekordni osmi put ide po pehar.

Grinn Bej, drugi učesnik Superboula kao šampion Nacionalne fudbalske konferencije, nije imao nimalo lak put do Teksasa kao što se to čini u slučaju Stilersa. Opterećeni pritiskom javnosti i mnogobrojnim povredama ključnih igrača, posle četrnaestog kola skor 8-6 nije mnogo obećavao. Divizija je već bila izgubljena, Čikago je bio nedostižan, a i učešće u plejofu je bilo pod velikim znakom pitanja – da bi se uopšte o razigravanju moglo razmišljati, morali su se pobediti Njujork Džajantsi koji su upravo izašli iz najtežeg poraza u skorijoj istoriji, bolnog povratka Filadelfije. I to se pokazalo kao najjače oružje ekipe iz Wisconsina – panika protivnika. Epilog tog ključnog meča – razmontirani Divovi koji su se za kratko vreme pretvorili u mizerne patuljke. Radost Sireva je bila samo trenutna, jer je trebalo spremiti se za put u Filadelfiju. A tamo, Rodžers sa 3 TD dodavanja izlazi kao pobednik protiv Majkla Vika i Iglsa, seli svoj tim u Džordžiju na megdan sa drugim pticama, ovoga puta Atlanta Falkonsima, gde igra jednu od najboljih utakmica od strane pozicije kvoterbeka u istoriji NFL plejofa, kompletirajući 31 od 36 upućenih dodavanja za 366 jardi. Demolirana Atlanta ostaje u suzama, a Rodžers i družina nailaze na poslednji stepenik ka Teksasu, i to kakav! Čikago Bersi, ljuti divizijski rivali, usred Vetrovitog grada i prepunog Soldžer Filda koji gladno traži novi Superboul od svojih ljubimaca. Medvedi, ukočeni od hladnoće ili straha, gledaju u leđa Pekersima na poluvremenu u zaostatku od 14 poena. Mrcvarenje u trećoj četvrtini donosi samo zvižduke mase na stadionu, međutim nada se otvara u poslednjem kvartalu, kada Grin Bej svojim greškama dozvoljava Čikagu da ima poslednji napad za izjednačenje. Rezervni kvoterbek, neiskusni Kejleb Heni podleže pritisku i baca intersepšn odbrani Sireva i oblačenje šampionskih majica moglo je da počne. Grin Bej posle 13 godina čekanja ponovo nastupa u najvažnijoj sportskoj predstavi u čitavoj Americi.

Dve ekipe, dva puta. Totalno različita, ali sa istim ciljem: stići do samog kraja. Podići ogromni srebrni pehar dok se konfete lepe za njega a nacija u divljenju pozdravlja nove svetske šampione. Kako doći do te scene? Čija je odbrana čvršća? Ko ima više iskustva da se ne izgubi u tako bitnom momentu, da bude pribraniji i pametniji, da nadmudri protivnika? Ko će iz Teksasa otići u Diznilend? Ben? Aron? Ostaje nam da pogledamo 6. februara 2011. godine.

Tekst: Mihailo Kasalica