On je zvezda, junak ili tragičar...Njega vole (ili mrze) deca, tinejdžeri (tinejdžerke- posebno), on je san žena, omiljena meta novinara i paparaca, običnih ljudi, političara...Uvek rado pozivan i priman gost...O njemu se piše, o njemu se mašta, o njemu se snimaju filmovi...Pored Predsednika USA, najpoznatija i najpoželjnija osoba...na konferencijama za štampu, pored glavnog trenera, on je je osoba koja odgovara na pitanja i čije se mišljenje uvažava. Jednom rečju- supermen!
Iako je fudbal kolektivan sport, komplikovan zbog činjenice da je svaki igrač šraf u mašini koja ili funkcioniše ili ne, QB je igrač koji je zvezda nad zvezdama, pojedinac koji odražava stanje u ekipi i zbog koga je ekipa ili na dobrom ili na lošem glasu. A zašto je to tako..?
Pitanje sasvim prosto, ali je odgovor daleko od jednostavnog. Svi znamo da je QB igrač koji prima instrukcije sa klupe, ali da je dovoljno autonoman da izabere sam šta će se odigrati.Od njegovih odluka (u trenutku) zavisi da li ekipa dobija ili gubi. Naravno, ako se desi ono prvo, on će biti zvezda i njega će dizati u nebesa...ako se desi ono drugo, vrlo često mu niko neće ni jednu reč prebaciti (čak ni sam trener), a odgovornost će pasti na stručni štab. ipak, to ne bi trebalo prečesto da se dešava, jer navijači vremenom vide ko je u stvari taj koji pravi greške, pa od obožavanog, može se preći i u onu drugu krajnost.
Ali da ne okolišemo previše i da se "bacimo" na pravu temu i da pokušamo da malo bliže predstavimo ovog "supermena".
Još kada deci počinju da daju loptu, pored učenja hvatanja iste, počinju i vežbe za njeno bacanje. Iako je šaka dotičnog deteta još uvek mala i nejaka, ona se uporno vežba, a upornost se uvek isplati. Zato ćemo odmah na početku i otkriti tajnu kako se to lopta baca a da ona ne dobije neku nekontrolisanu putanju. Cela mudrost je u samoj lopti, odnosno u njenoj konstrukciji (pertla koja se proteže jednim delom njene uzdužne ose). Prsti bacača (najpoželjnije je da to budu kažiprst, srednji i domali prst), bar jednim delom jagodice budu naslonjeni baš na tu pertlu. samim zamahom ruke u napred, prsti će (instiktivno) da lopti (pomoću te pertle) daju spin, odnosno rotaciju oko uzdužne ose, pa će putanja lopte biti slična putanji ispaljenog metka iz nekog vatrenog oružja. Taj spin (rotacija) daje lopti preciznost kao i samu stabilnost u letu.
Da li je to dovoljno da bi se bio uspešan QB...? Naravno da ne, to je samo kap u moru svega onoga što treba da zna i ume prosečan QB. Pored bacanja lopte, potrebno je znati i sve ostalo što naju igrači napada, odnosno, pravi QB mora da zna i kako se (i na koji način) otvaraju rupe za trčanje, mora da zna kako RB prima loptu i kako mu je uručiti, mora da zna da li njegovi WR-ovi mogu da uhvate loptu i kako će a reaguju na rute koje on prozove. Ali prvenstveno mora da zna kako će njegov centar izvesti loptu, odnosno kako će mu je predati (što je ipak početak svih početaka). Dakle, pored svojih treninga, QB je taj koji najviše trenira sa svim drugim igračima napada (zajednički trening).
Početak individualnog treninga za QB-a je veoma komplikovan. Pre svega, trener u igraču mora da vidi igrača koji je stvoren za lidera i koji zna da vlada sa ostalih deset igrača na terenu. On nikada ne sme da pada u apatiju i depresiju, čak i ne sme da pomisli na to, jer ako to primete ostali igrači- od igre više nema ništa. Uvek psihološki jak, spreman da podvikne na svakoga, ali isto tako da ukaže i poštovanje za svakog ko se trudi (prvenstveno mislim na njegove linijaše, pa kasnije i na ostale). Da hrabri i onda kada je sve izgubljeno i kada nema vremena da se bilo šta korisno uradi. Često, pored trenera je on taj koji se pita ko će na teren a ko neće...Interes ekipe pre svega, daje mu slobodu koju samo trener ima veću...
Ako se nađe takav potencijal, može da se krene i sa laganim vežbanma kako sa loptom, tako i bez nje (vežbe trčanja, kao i edukacija u "školskoj klupi"). Prvi koravi su vezani za trčanje "noge preko noge" (kros kantri) kako bi se u stvari uvežbalo trčanje pre samog bacanja lopte. I tu već (na početku) imamo razliku između one, tree, five, seven i nine step drop trčanja. Sve ove "vrste" istrčavanja su direktno vezane za dužinu pasa koja će se baciti, odnosno za vreme koje je potrebno WR-ovima da istrče svoje rute (što je step drop sa većim brojem ispred- to je i vreme duže, odnosno- istrčavanje WR-ova je za duže rute).
Samo bacanje lopte je vrlo zahtevan proces, pa se i on mora uvežbavati do besvesti (poznato je da treneri stalno potenciraju na perfekciji koju nikao ne možete dostići...).Naime, bacačka ruka treba da podigne loptu u visini glave, a pošto je lakat savijen pod uglom od 90 stepeni, kreće se u zamah unapred (koji kreće u stvari iz ramena). Lopta treba da se odvoji od šake u momentu kada je kompletna ruka ispružena unapred (paralelna sa samim terenom), ali neposredno šre toga dolazi do zakretanja šake prema unutrašnjoj strani tela (koja i daje rotaciju lopti). kada lopta napusti šaku, tu se putanja ruke (koja je potpuno ispružena) ne prekida, već ona nastavlja da se kreće i svoju putanju zavržava na suprotnom boku (kuku).
Ove vežbe se često rade i bez, kao i sa loptom, kombinovane i sa samim izbačajem (ali koji može i ne mora trenutno da bude prioritet). Kako je trening učestaliji, tako se i samo kombinovanje povećava sa po nekim od dodataka. Ispočetka, to može biti samo bacanje lopte preko zategnutog kanapa a u visini ramena bacača (kako bi se vežbao izbačaj, odnosno pravilno kretanje ruke bacača). Kasnije, moguće je vežbati i samu preciznost probacujući loptu između stativa gola, ali sa sve većim uglom u odnosu na same stative (smanjivanje prostora kroz koji lopta treba da prođe). U tu kombinaciju se (sa druge strane gola) može "uposliti i WR početnik koji trenira samo hvatanje lopte, pa tako dobijamo dva igrača vezana istom vežbom.
Često, treneri znaju da postave dva QB-a jednog naspram drugog ali tako da oni kleče na kolenima i da se dobacuju loptom. Iako isprva deluje smešno, tom vežbom se bacačka ruka vrlo brzo umara, a razdaljina imeđu bacača se sve više povećava.
Greške koje sam (kao trener primetio) a da drugi treneri čine su te što se (naročito poslednja vežba) trenira i previše, pa se mišići bacačke ruke previše zamaraju. čak i kada primete da je preciznost samog bacanja sve manja, oni uporno forsiraju ovu vežbu. druga greška je što često teraju bacača da bude okrenut leđima hvatačima, pa da se u skoku okrene prema njima i izbaci loptu. Naravno, takva vežba može samo da šteti, jer se javlja "pilotska dezorjentisanost", pa se ni jedan pas ne može precizno baciti.
U sledećem nastavku, malo više reči o vežbama QB-a sa drugim igračima, odnosno sa centrom, RB-ovima i WR-ovima