Napad u američkom fudbalu III deo

Kao što smo prošli put pomenuli, pored treninga koji podrazumevaju upotrebu sirove snage i brzine, ofanzivni linijaši moraju da utreniraju i tehniku pravljenja "džepa" kao i tehnike otvaranja rupa za trčanje. Obzirom da su te radnje potpuno kontradiktorne, najvažnija stvar je da se u hadlu naglasi koja se akcija igra i na koji hat se sve to pokreće, kao bi se izbegle greške koje mogu imati za posledicu konfuziju i loše odigranu akciju, a ne retko i gubitak poseda lopte.
Kada se prozove pas akcija, OL mora da napravi "džep", a to se radi tako što se linijaši neznatno povuku unazad, zbiju ramenima jedan od drugoga i rukama pokušavaju da spreče defanzivce da se probiju do QB-a. Najčešća greška koju tom prilikom rade je da zgrabe defanzivca ispred sebe i da ga drže. To naravno ne predstavlja problem sve dok se defanzivac ne počne "migoljiti" i polako obilaziti ofanzivnog linijaša, jer tada ovaj mora da ga prati tako što će grudima biti okrenut prema njemu. U slučaju da defanzivac (namerno ne kažem DE ili DT ili NT, jer to može da bude i LB), počne da "prolazi" ofanzivnog linijaša (da mu "prelazi na bok), daljim držanjem ofanzivni linijaš pravi prekršaj koji se zove holding. Dakle, u toj situaciji ofanzivni linijaš je izgubio bitku i ako ne želi da pravi prekršaj- mora da pusti defanzivca da prođe. Ipak, da se tako nešto ne bi desilo, ofanzivni linijaši imaju tehniku "uzastopnog bampa" odnosno brzih, kratkotrajnih, ali vrlo snažnih udaraca otvorenim dlanovima po grudima defanzivca. Ova vrsta bampa se često uvežbava na treninzima, bilo da se koriste lutke (koje drže drugi igrači) ili možda mašina za blokiranje. Inače, šake treba da budu otvorene (udara se dlanovima), palčevi podignuti na gore, dok su ostali prsti skupljeni. Da bi se izvelo tako nešto na treningu ili utakmici, ofanzivni linijaši obavezno bandažiraju prste kako bi što bolje učvrstili zglobove prstiju od iščešenja ili loma.
Kao što smo već napomenuli svaki od ofanzivnih linijaša ima i određen zadatak (odnosno određenog igrača koga mora da izblokira. Ako taj igrač krene u ukrštanje sa drugim igračem (mislimo na defanzivce) a nisu direktno udarili na ofanzivnu liniju (što defanzivci često rade), tada će se uloge promeniti, a preuzimanje će odraditi susedni linijaš. Kako se sad pa to radi...? Vrlo jednostavno, u džepu će ofanzivni linijaš pratiti svog defanzivca sve dok se ramenom ne sudari o susednog ofanzivnog linijaša (primera radi, centar se sudari ramenom sa levim ili desnim OG, ili se neki od tih OG sudari sa svojim OT... Tada svako od njih dvojice prestane sa "preuzimanjem" svog defanzivca, a prihvati defanzivca kojeg je trebao da prihvati njegov sused. Iako deluje rečima teško izvodljivo, verujte, na treninzima se tako nešto vrlo brzo savlada.
U akcijama trčanja, potrebno je trkaču omogućiti da protrči kroz ofanzivnu liniju, a da ne bude sprečen (oboren) od protivničke odbrane. Iako na prvi pogled ne deluje naročito komplikovano, to ne mora da bude slučaj. Često (a to se vidi već posle dva- najviše tri pokušaja) da određeni ofanzivni linijaš to ne može da odradi, pa mu se mora pomoći. Da, postoje tehnike gde je ofanzivni linijaš dovoljno snažan i brz, pa blokiranjem u stranu može da napravi rupu, ali postoje i situacije gde se to ne može, pa jedan linijaš (obično onaj koji se nalazi potpuno na spram defanzivca) blokira pravo napred, a drugi ofanzivni linijaš (njegov sused) blokira na stranu, pa umesto jednog imamo blok od dva ofanzivca na jednog defanzivca. Ova tehnika ima svoje dobre, ali i loše strane. Dobre su te što će rupa biti sigurno otvorena i trkač će imati dovoljno mesta da odradi zadatak, ali je loša i ta što (ako protivnički sejfti to primeti) vrlo brzo će reagovati, pa se može desiti da trkač bude oboren i pre nego što je protrčao kroz rupu. Da bi se ovo poslednje izbeglo, neophodno je kroz rupu prvo uputiti FB-a koji će (za svaki slučaj) odbraniti svog RB-a (znači nije preporučljivo u ekipama koje preferiraju da imaju samo RB i tri hvatača). Drugo, pri takvom bloku od dva ofanzivca naspram jednog defanzivca, mora se voditi i računa da blok bude naročito pravilno izveden, jer sudija vrlo lako takvu radnju može proglasiti holdingom (nepropisnim držanjem- blokiranjem, jer je jedan od blokova na stranu, a ne direktno "lice u lice").
Kao što smo pomenuli, jedna od tehnika "preuzimanja" protivničkog defanzivca je OIL tehnika (onside, inside, LB) koja u stvari "deli" defanzivce na spoljne i unutrašnje, a ako ofanzivni igrač nema "ni jednog od tih"( misli se prvenstveno na defanzivnu liniju) onda "preuzima LB koji mu je najbliži, odnosno koji je na spram njega. Da bi to razumeli, krenimo za "zamišljamo" ofanzivnu liniju tako što prvo "pogledamo" centra. On je u sredini svake ofanzivne linije (uglavnom, jer postoje kombinacije kada to i nije, ali za sada neka predpostavka bude da- jeste) i ostali opfanzivni linijaši se postavljaju po njemu. Sa bilo koje strane od centra da se nalazite, strana prema njemu vam je unutrašnja (inside), dok je svaka strana prema (na primer) WR-u- spoljna (ovde moramo napomenuti da je samom centru, svaki defanzivac spoljnji bez obzira da li je direktno preko puta njega ili se "poklapaju ramenima"). Dakle, kada se postavite kao ofanzivni linijaš (i ako je ovaj sistem ustanovljen u vašoj ekipi) pre nego što krene snep vaš zadatak je da izvršite procenu vašeg prioriteta, ali isto tako da pogledate i vaše saigrače (susede) jer oni (možda imaju) veći prioritet na određanom igraču. To znači da ako je vašem susedu defanzivac ispred njega- prioritet, a vama nije (njemu onside, a vama inside) vi ćete ga prepustiti njemu, a ako nema nekog drugog defanzivca u blizioni- preuzimate LB-a.
kao što smo napisali i o preuzimanju igrača u džepu a koji rade ukrštanje, dok se ovo čita, čini se veoma komplikovanim, ali u suštini i nije. Treneri postave ofanzivne linijaše u formaciju, a zatim pomeranjem stolica najbolje uče svoje linijaše (pri tome ih teraju da glasno viču ko im je, odnosno koja stolica) im je prioritet. Što je veći broj promena u trenažnom procesu, to će ofanzivnim linijašima biti manje potrebno vremena da odrede svoje prioritete i da pravilno pokriju svog defanzivca.
Pored iznesenog, moguće su i kombinacije sa pulovanjem (bilo da to radi jedan linijaš) ili grupno. O ovome neću mnogo da pišem jer je svojevremeno Hadl svojevremeno pisao (tehnika gde se jedan linijaš izvlači i odlazi da bude FB svom RB-u), a grupno pulovanje je vrlo jednostavno, jer se radi tako što se odredi strana u koju će pul da se radi (dok su igrači u hadlu), a zatim linijaši "deluju" pod 45 stepeni u odnosu na poprečnu osu samog LOS-a. Ovo pulovanje se često koristi pri trčanjima na stranu ( i to na stranu u na koju se trči) jer se pravi veliki brokj blokova za trkača, ili suprotno- kako bi se protivnički defanzivci zbunili i krenuli u kontra stranu u odnosu na stranu na koju se vrši trčanje.


Autor:
Dragan Djakiv