Sada bi mogli (polako) da se bavimo i pozicijama igrača. Naglašavam da se nećemo preterano baviti nekom istorijom (jer ona je za istoričare), naša preokupacija će biti DANAŠNJI američki fudbal.
Dakle, LOS je taj koji seli odbranu od napada. Suština igre u napadu je da se protivniku "uzme što više terena" odnosno da se on (postepenim) pomeranjem u nazad primora da primi poene. Ovde odmah moramo naglasiti da to i nije tako jednostavan zadatak, jer u ovom sportu je odbrana izuzetno agresivna, a napad je često puta primoran da se brani, pa po zdravoj logici čovek se često pita ko je tu napad, a ko odbrana. Izuzetno teške situacije po napad su kada napad kreće tako što mu je sopstvena end- zona odmah iza leđa. U tim trenucima i najmanja greška moše izazvati grabež lopte od strane protivničke odbrane, a često i poene postignute iz odbrane. Slična je stvar i kada ste na domaku protivničke end- zone. Do tada, radili ste sve kako treba, primorali ih da se povlače, ali sada je prostor iza leđa odbrane mnogo manji (nego na primer na sredini terena), pa je i koncentracija odbranbenih igrača- veća. Oni tada postaju jedan zid koga treba probiti kako bi se poentiralo.
Kako bi lakše objasnili same pozicije igrača, uzećemo za primer jednu prostu, često cenjenu formaciju (iz koje lako može da se igra i pasom i trčanjem) a to je takozvana "I"- formacija. Ona izgleda ovako (od prilike): ispred kvoterbeka (QB) stoji pet linijaša. Jedan od njih ima loptu (pre početka akcije) i on se zove sneper ili centar (C), levo i desno su levi gard (LG) i desni gard(RG), a pored njih (gledajući prema aut linijama) su levi tekl (LT) i desni tekl (RT). Sa leve ili desne strane (sasvim svejedno) stoji igrač koga zovu tajt end (TE). Odvojeno od ove grupe levo i desno su postavljeni risiveri, odnosno hvatači (WR). E, sada idemo polako iza leđa ofanzivnih liniaša (OL) i nailazimo na QB-a (koji je "mozak i gazda na terenu" celom napadu. Odmah iza njegovih leđa je Ful bek (FB), a poslednji u nizu je i ranin- bek (RB)(na žalost ne znam da crtam po forumu, pa mislim da ste shvatili- prim. autora)
Celom ovom družinom (naravno) sa klupe upravlja ofanzivni koordinator, trener koji direktno proziva akcije QB-u bilo šifrovano ili gestikulacijom (pokretima) koji su uvežbani na treninzima mnogo ranije. Da ne zaboravimo, koliko je zadatak igrača težak i komplikovan na terenu (iako to ne deluje tako na prvi pogled) govori i činjenica da u svakom ozbiljnijem klubu imate i trenere po pozicijama, gotovo da svaki igrač ima svog trenera. Kasnije, kada se budemo bavili samim treningom, kao i taktikom, ovo će vam biti mnogo jasnije.

Ofanzivna linija

Iako ovi momci koji stoje ispred QB-a i samo se guraju sa protivničkom defanzivnom linijom, jedan su od veoma važnih karika u lancu. Njihova uigranost i fizička snaga su najbitniji momenat u jednom napadu. Ako oni izgrže pritisak defanzivne linije protivničkog napada- i "glava" napada (QB) imaće dovoljno vremena da preda loptu trkačima ili da baci pas prema hvatačima. U slučaju da to ne uspeju, QB će biti besomučno i bespoštedno obaran, pa ma koliko bio kvalitetan- teško da će moći nešto da uradi( a da ne pominjemo što i može da se povredi). Oni posebno moraju da znaju kakva se akcija igra, jer braneći QB-a, moraju da ili prave "džep" za QB-a (pas akcije) ili da prave rupu za trčanje kako bi trkač (obočno RB) mogao da prođe između njih.Možete li samo zamisliti kako bi bilo da pogreše. Umesto da prave rupu za trkača, naprave džep i trkač (noseći loptu) zabije se nekom od njih.- u leđa! Ili, umesto da naprave džep i zaštite QB-a pri akcijama pasa, oni otvore rupu i protivničkoj odbrani serviraju sopstvenog QB-a "na tacni"?
Zato je trening ofanzivne linije vrlo delikatan i zahtevan posao, u kome se mnogo (ali baš mnogo) obraća paznja stavu (stens) i izlasku iz istog. Naime, i kod drugih pozicija sam stav i izlazak iz stava je dosta komplikovan, ali kod ofanzivnih linijaša- on je ubedljivo najteži. Činjenica je da samo delić sekunde posle snepa, treba postaviti telo tako i pretrpeti žesok udarac, a pri tome i odraditi zadatak koji je dodeljen. To znači da težište tela mora da bude veoma nisko (u dvoboju između ofanzivnog i defanzivnog linijaša pobeđuje onaj koji je niži, jer mu je u težište nisko), još kada se tome doda da ofanzivni linijaš treba da bude što teži, to posebno stvara problem, jer su po pravilu i teži ljudi- tromiji. pored toga još i paradoks- to su igrači koji (osim snepera) po pravilu- nikada nemaju dodir sa loptom, odnosno, njima je zabranjeno da primaju pasove.
Trenizi ofanzivne linije (pored treniranja stensa i izlaska iz istog) podrazumevaju i treninge blokiranja, tehnike za zaustavljanje obilaženja, kao i vežbe (zajedničke) sinfronizacije, odnosno istovremenog izlaska iz stava. Kasnije, kada se dovoljno dobro odrade ove vežbe, potrebno je obratiti pažnju na sistem preuzimanja odbrambenih igrača, odnosno određivanje odgovornosti određenog OL-a za određanog igrača odbrane. To se postiže u nekoliko tehnika, ali jedna se posebno izdvaja, a to je OIL tehnika (onside, inside, LB). Obzirom da (iako je tehnika dosta prosta) ipak zahteva posebno objašnjenje- o tome malo kasnije.


autor:
Dragan Djakiv